Локације
Где се реализује Образовна авантура Завичајног музеја?
Образовна авантура Завичајног музеја – долином Тимока подно Старе планине посебан је образовни програм књажевачког музеја који се базира на специфичностима културних и природних добара и реализује се у објектима Завичајног музеја Књажевац у граду: у згради Завичајног музеја у Карађорђевој 15, у Музеју града у Кући Аце Станојевића у Његошевој 6, у Архео-етно парку у селу Равна 9 км од Књажевца на путу ка Зајечару или у старој школи у селу Балта Бериловац 37 км.
У зависности од дужине Вашег боравка, Ваших интересовања и потреба врши се одабир програма, а тиме и локација на којима ћемо заједно кренути у Образовну авантуру коју за Вас припремамо у сарадњи са партнерским организацијама у граду НВО Зелена Зона, УГ „Етно-центар, Туристичком организацијом општине Књажевац, Техничком школом и другим пријатељима музеја, а у сврху ширења знања и промовисања културне и природне баштине књажевачког краја.
О Завичајном музеју Књажевац:
Зaвичajни музej Књaжeвaц као самостална установа ради од 1980. године. У његовом саставу су три објекта: матична зграда музеја са сталном поставком и Галеријом, Музеј града у Кући Алексе Аце Станојевића и Архео-етно парк у Равни - музеј на отвореном у непосредној близини античког локалитета Timacum Minus.
Матична зграда музеја нaлaзи сe у Карађорђевој 15, подигнутој 1906. године, у двојној стaмбeној згрaди пoрoдице Сибинoвић, некадашњих влaсника рудникa Дoбрa срeћa у селу Вина крај Књажевца. Проглашена је спомеником културе због својих архитектонских вредности неокласицистичких стилских елемената .
У овом простору налази се стална музejскa пoстaвкa која, кроз хрoнoлoшки и тeмaтски излoжeне репрезентативне aрхeoлoшке, eтнoлoшке, културно-историјске и уметничке предмете из богатих збирки музеја, илуструје живот у књажевачком крају, од праисторије до данашњих дана. У оквиру сталне поставке налази се и Музej чaрaпa који чини изузетна збирка двoпрeђних вунeних чaрaпa Тимока.
Музеј града Књажевца налази се у Његошевој 6, у кући једног од оснивача Народне радикалне странке Алексе Аце Станојевића. Кућа је грађена од 1903. до 1912. године у време док је он био председник Народне скупштине, по плановима грађевинског предузетника Јована Фоглера из Беча и са елементима сецесије. Због својих стилских и историјских вредности проглашена је спомеником културе.
Бројни примери затеченог оригиналног материјала, архивска грађа и лични предмети Аце Станојевића, као и предмети добијени на поклон од старих књажевачких породица или појединаца, чине скроман али значајан фонд. Погодност да се ради о културно-историјском споменику са почетка 20. века искоришећена је да се прикажу и дочарају амбијент и време у којем је живео Аца Станојевић али и реконструише ентеријер градске куће тог времена.
Архео-етно парк у Равни је депанданс Завичајног музеја Књажевац. Налази се у селу Равна удаљеном 8 км од Књажевца, на путу ка Зајечару. Парк је формиран у дворишту некадашње сеоске школе, подигнуте почетком 20. века.
Дугогодишња археолошка истраживања на оближњем античком локалитету Timacum Minus, најстаријем војном утврђењу у долини Тимока, утицала су на избор села за формирање парка. Више десетина епиграфских римских споменика, жртвеника, бројне скулптуре од бронзе, фрагменти архитектонске пластике, предмети високе уметничке и занатске вредности, пронађени су у току археолошких ископавања на самом локалитету, али и приликом пољопривредних радова у околини, а данас се чувају Завичајном музеју Књажевац.
Архео-парк у Равни обухвата неколико целина: локалитет који чине војно утврђење Timacum Minus и терме, лапидаријум у школском дворишту у Равни и истраживачка станица са смештајним капацитетом у школској згради.
Етно парк у Равни уређен је према пројекту Завода за заштиту споменика културе Ниш из 1978. Године, од када се у континуитету ради на уређењу овог парка као музеја на отвореном. Основна замисао била је да се дочара амбијент патријархалне сеоске задруге из 19. века са стамбеним и привредним објектима који су је чинили. На овај начин сачувани су дугогодишње искуство и домет народног градитељства али и омогућен непосредан контакт посетиоца са предметима традиционалне културе и објектима народне архитектуре овог краја.
Амбијентална целина састоји се од неколико објеката и то: реконструисане сеоске куће са краја 19. века из села Берчиновац, копије сеоске куће из Горње Каменице у чијем је подруму Музеј вина, амбара из Белог Потока и казанице за печење ракије из Причевца.
Сеоска школа у Балта Бериловцу
Село Балта Бериловац налази се у подножју Старе планине, на надморској висини од 531 метра, 37 км удаљено од Књажевца. Некада је ово старо подпланинско село имало преко 500 становника и велики број деце. Овуда је од давнина, пролазио пут који је преко прелаза Св. Никола на Старој планини водио ка Видину.
Село је збијеног типа, дели са не наколико махала. Према предању али и археолошким налазима, насеље је постојало још у римском периоду. Назив је према једној од легенди добило од старе словенске речи „Балта“ – што значи језеро. Звало се и Бериловци, по месту где су се окупљали ловци – сабирали, а које су касније напустили – баталили.
Прва школа у селу отворена је 1860. године у приватној кући. Била је црквеног, манастирског типа и као таква постојала је до 1877. године. Први учитељ био је Матеја поп Тодоровић. Нова зграда од трошног материјала подигнута је 1880. а званично је отворена 1882. године. Настава је вођена на старословенском, потом и на српском језику. Зна се да је једна жена овде завршила школу на турском и српском језику.