Позивамо младе, старе!
Не требају вама паре.
Биће нама врло драго
Да покажемо вам торлачко благо.
Јесте српски, без омашки,
Ће вревимо ми по нашки.
Ви, онамо! Ви, овамо!
Ми се овде због вас збрамо.
Водимо на путовање, све до знање,
Кроз играње и смејање.
Кроз шумаци и врбаци
Уз Стару планину, низ Тимочку долину
Да вас бриге и туге помину...
Да видимо шта су наши стари
Везли, ткали и играли,
Слатко јели и с мерак пили,
Куде су травће лековите брали
Што су с њине руће да напрajе знали.
Уз Тимоци, низ златни потоци,
У градиште благо да нађемо
Да с у гору ко горштаци снајдемо.
У скамије да будемо ђаци,
Да живимо ко прави Буџаци.
Да учимо од стари занати.
Да нас цене и башта и мати!
Све што знамо Вама ће да дамо!
Да чувамо оно што имамо!
Па кој воли, нек изволи!
