Образовна авантура Завичајног Музеја Књажевац

Музеј града у кући Аце Станојевића

Аца Станојевић

 

Алекса Аца Станојевић (1852-1947), рођен у Књажевцу, био је штампар, рентијер и политичар. Као значајна политичка личност имао је веома важну улогу у друштвено-политичком животу Србије и Краљевине Југославије. Шездесетогодишњу политичку каријеру започео је као посланик Народне скупштине 1880. Био је један осд оснивача Народне Радикалне странке 1881. Уз свог кума, Николу Пашића био је најистакнутија личност Радикалне странке. После смрти Николе Пашића 1926. године изабран је за председника странке. Аца Станојевић умро је 1947. године, сахрањен је у Књажевцу уз највеће државне почасти.


Музеј града Књажевца налази се у Његошевој улици бр.6, у ужем центру града, у кући радикалског првака Аце Станојевића. Кућа је грађена од 1903. до 1912. године у време док је он био председник Народне скупштине, по плановима грађевинског предузетника Јована Фоглера из Беча.
Грађена је у две етапе као слободан објекат са богатом фасадном пластиком у склопу дворишта са оградом. Својом масом не излази на регулациону линију улице већ има предбашту, тако да њен спољни изглед одаје карактер италијанске виле. Ова кућа са симетричном фасадом и атрактивним улазним дрвеним тремом, по својим архитектонско-ликовним елементима представља специфичан тип грађевина (градска вила) у Књажевцу са почетка XX века, а носи карактеристике сецесије.

Архитектонско наслеђе, изворна амбијентална вредност као и историја овог објекта (кућа значајне историјске личности) неки су од разлога због којих улази у ред значајних споменика културне историје, тј. представља историјску кућу. Бранислава Марковић (1903-1983.) поклонила је кућу за живота музеју и своме граду. У циљу очувања објекта на постојећој локацији, као и његове архитектонске и амбијенталне вредности, али и њеног адекватног презентовања, проглашена је спомеником културе 1983. године.

Конзерваторско-рестаураторске радове изводи Завод за заштиту споменика из Ниша и Завичајни музеј Књажевца по пројекту арх. Милорада Вујиновића, док је пројекат концепције адаптације и музејске поставке урадила Душица Живковић, саветник-етнолог Завичајног музеја у Књажевцу. Радови су трајали од 1987. до 1988. године, када је објекат отворен за посетиоце као Музеј града или Градска кућа.

Бројни примери затеченог оригиналног материјала, архивска грађа и лични предмети Аце Станојевића, као и материјал који је добијен на поклон од старих књажевачких породица или појединаца чине скроман али значајан фонд. Погодност да се ради о културно историјском споменику с краја XIX и почетка XX века искоришћена је да се прикажу и дочарају амбијент и време у којем је живео Аца Станојевић али и реконструише ентеријер градске куће тог времена.

За излагање разноврсних предмета високе културне и уметничке вредности искоришћене су просторије горње етаже, у којима је градски ентеријер сценски приказан.  Велика соба – салонска гарнитура, зидна огледала... и све то припада неоренесанси, тепих из доба Наполеона III, гусана пећ и др. Радна соба – писаћи сто и столица, орман богато декорисан, мањи тепих (жизел), салонска гарнитура за седење, уметничке слике (све из легата Аце Станојевића)...

Спаваћа соба – ормар, кревет са орнаменталним елементима у дуборезу (неоренесанса), комода за умивање са пратећим предметима од порцелана (сецесија), крст, две иконе (необарок) и путна торба Аце Станојевића са његовим иницијалима... Мала соба – изложена је мала комода (неокласицизам) као и сто са шест дрвених столица из Беча (сецесија)... На трему су сточић са токареним елементима и плетене столице Тонет. Из збирке треба издвојити и грамофон са трубом с почетка века, драпер са двора на Цетињу, стоне лампе, посуђе од порцелана и стакла с краја XIX века и телефон и радио апарат („Philips“), мали део иначе богате библиотеке Аце Станојевића. У ходнику се налазе лични предмети Аце Станојевића, његова списа, писма, материјали и документација везана за Радикалну странку, фотографије и сл.

Доња етажа је простор искоришћен за различите „немузејске“ садржаје. У оквиру ње налази се простор искоришћен као продајна галерија и као салон за венчавање. Овај део користи се и за одржавање књижевних и културних вечери, свечано потписивање уговора између предузећа, али и за одржавање разних предавања или научних скупова што га чини посећенијим тј. саставним делом наставних планова (историја, ликовна уметност...).